08 Novembre 2010
BEOGRADSKI PROFESOR PREDRAG SIMIĆ O ODNOSIMA SRBIJE I CRNE GORE
Beograd - Bivši diplomata i profesor beogradskog Univerziteta Predrag Simić rekao je da ga ne iznenađuje što se uz priču o Crnoj Gori vezuje pojam organizovanog kriminala, objašnjavajući da se radi o mediteranskoj zemlji, kao što su Sicilija ili Korzika.
Objašnjavajući da se taj problem ne može riješiti preko noći, on je u razgovoru za “Vijesti” naglasio da zamjera Evropskoj uniji (EU) što je dozvolila da u “perifernim zemljama”, pojava organizovanog kriminala bude uobičajena.
“Crna Gora je mediteranska zemlja, kao i Sicilija, ili Korzika... To je dio tog miljea. To je evropski problem. Ja zamjeram EU što je dozvolila da pojava organizovanog kriminala u perifernim zemljama bude uobičajena. Nema tog tužioca, tog sudije koji to može da iskorijeni, jednog će da uhapsi, ostaće ih još deset, zbog nemaštine, nedostatka perspektive”, kazao je Simić.
• Kakvi su po Vašem mišljenju odnosi Srbije i Crne Gore?
Mislim da smo jedan težak period ostavili iza sebe. Još nijesmo počeli da tražimo model naših budućih odnosa, tako da mi se čini da smo u ovom trenutku u nekom intermecu. Međutim, sada i Srbija i Crna Gora imaju preča posla, jer su obije zemlje teško pogođene ekonomskom krizom.
Osim toga, i dalje tragaju za svojim identitetom, ali mislim da poslije Rezolucije o Kosovu u Ujedinjenim nacijama, koju je Srbija podnijela zajedno sa EU, Srbiji predstoji dug put ka Evropi i mislim da neće neće imati ni vremena ni potrebe za sporovima, varnicama, protjerivanjem ambasadora.
• Kakvi treba da budu ti budući odnosi?
Traganje za novim odnosima biće dosta dugo i komplikovano. Dobro je što političke varnice nijesu bile praćene socijalnim problemima i da je postojala komunikacija svih ovih godina. U krajnoj liniji i afera Šarić, osim toga da se svi bavimo švercom, pokazala je da i finansijski transferi funkcionišu. Čak mnogi zlurado kažu da su od kada je Šarić na potjernici u Srbiji stale investicije. To je gorka šala, ali želim da kažem da odnosi funkcionišu i da će funkcionisati isto kao što funkcioniše Srbija sa Hrvatskom i sa Slovenijom.
• Koje su to onda sfere moguće saradnje?
Mi svi težimo nečemu što neće biti ni nova Jugoslavija, ali nešto što će biti nalik nečemu kao Evroslavija, zajedničkom prostoru na kome se govori jezicima koji se razumiju, koji dijele istorijsko iskustvo i koji čine zajednički ekonomski prostor.
Evo, recimo, pitanje je ima li Luka Bar smisla, ukoliko ne postoiji koridor 11 (put Bar - Beograd), koji će joj dati značaj. Ukoliko Luka Bar sebe ne postavi kao regionalnu luku prema kojoj će prije svega gravitirati Srbija i pozicionira se kao tranzitna luka za Italiju, ona je osuđena na propast.
• Ima li Srbija interes da kupi Luku Bar?
Ima interes, ali nema para. Ako pitate ministra Mrkonjića, on bi to sjutra uradio, samo ne zna sa čime bi to uradio. Ipak i Crna Gora će morati da odluči da li želi da bude dio Jadransko- jonske ceste i da se tu pozicionira ili da se pozicionira kao svaka balkanska država i da gradi put ka Srbiji.
• Hoće li EU podržati izgradnju tog puta? Ima li interesa?
Ako je natjeramo. Ali, moramo da sarađujemo. Kada sam 2005. bio ambasador u Parizu, ja i moja tadašnja prva saradnica i politički oponent iz Crne Gore smo se u početku samo gledali ispod oka. Onda smo shvatili da se nalazimo u gradu koji ima 30.000 diplomata i da sve diplomate sa bliskih područja sarađuju i protežiraju i svoje pisce i svoje interese. Tada su Francuzi dali inicijativu i održana je večera u ambasadi Makedonije, i do kraja mog mandata sve diplomate sa ovih prostora, koji su razumjeli jezik, su međusobno sarađivali.
• Rekli ste da je Đukanović politički fenomen. Kako objašnjavate tu tvrdnju?
Zbog dužine vlasti i to se može objasniti samo dobrim poznavanjem istorijske logike. Crna Gora je specifično društvo i očigledno da on dobro poznaje te uslove, jer se u različitim periodima ponaša na različite načine.
• Mnogi kažu da je greška većeg dijela opozicije upravo u tome što nije okrenuta Crnoj Gori već Srbiji?
Veze između Crne Gore i Srbije su vrlo komplikovane. Ono što mene najviše buni sada je crnogorski jezik. Vuk Karadžić je srpski jezik standardizovao na bazi govora u Hercegovini i sjevera Crne Gore. Ne znam u kakvoj će se situaciji naći tvorci novog crnogorskog jezika ako, slijedeći istorijsku putanju, preuzmemo kao standardan srpski jezik ono što se sada kodifikuje u Crnoj Gori. Ne mogu se tako fizički razdvojiti te stvari. Za mene je Crna Gora jako komplikovana. Ja sam prvo mislio da imam samo ministarku savjetnicu, onda sam shvatio da ima više različitih grupa Crnogoraca. Posle toga sam prestao da o Crnoj Gori razmišljam kao o jednom homogenom, crno bijelom svijetu. Zato je nezahvalno bilo što sa strane analizirati kada je u pitanju unutrašnja situacija.
• Smeta li Vam što se u Crnoj Gori, recimo, bivši MIP sada zove Ministarstvo vanjskih poslova?
Meni ne, ali će vjerovatno smetati onima u Crnoj Gori koji se izjašnjavaju da pričaju srpskim jezikom i lokalnim Crnogorcima u Beogradu. Ipak, već sam rekao, slijedeći istorijsku putanju možda će se i srpsko ministarstvo zvati ministarstvo vanjskih poslova.
Čekaju vas politički potresi
U Crnoj Gori je aktuelno pitanje da li Đukanović odlazi sa državnih i partijskih funkcija. Kako vama to izgleda?
Čak i da imate milion dolara da vam odgovorim na to pitanje, vjerovatno da bih ostao bez njih. Milo Đukanović je politički fenomen i teško bih mogao da prognoziram. Crna Gora ima svoju političku dinamiku, čak i istorijski, tako da je Đukanović dobro naučio tu logiku, opozicija se još trudi da je nauči, ali koja će biti perspektiva ne bih se usudio da prognoziram. Mislim da Crnu Goru očekuju burni politički potresi, ali je jako bitno da se nađe način da se Crna Gora dobro pozicionira, jer je margina za grešku jako mala.
Stvari se ne rješavaju preko noći
• Deset godina je prošlo od 5. oktobra. U Crnoj Gori se vlast nije ni promijenila. Ipak, i u Srbiji kažu da se za deset godina od pada Miloševića moglo učiniti makar tri puta više. Može li Crna Gora izvući lekciju?
Poslije 5. oktobra su svi mislili da će se sve stvari riješiti preko noći. Mislili smo dovoljno je da dođemo na vlast. U Crnoj Gori je spao entuzijazam nakon referenduma. Moram da kažem da je u ovom trenutku Crna Gora neke stvari riješila mnogo bolje od Srbije, recimo svoje međuetničke odnose, ne samo sa Albancima, nego i sa Hrvatima, Bošnjacima.
Najbitnije je da se stvore samoodržive države. Nekada su najviši crnogorski funkcioneri bili impresionirani Monakom, govorili su da će da razvijaju elitni turizmam, da prave hotele sa pet zvjezdica, da će svi biti zaposeni. Pokazalo se, međutim, da to nije lako jer recimo na primorju nekada nema vode. Zato treba znati, da bez obzira kakav će biti rasplet političke situacije, stvari se neće preko noći riješiti.
Vesna RAJKOVIĆ
Nessun commento:
Posta un commento