------------------------------------------------------------------------
Vlada u naredne četiri godine namjerava da se zaduži još 840 miliona eura, i to dogodine 143 miliona, 2014. 119 miliona, a 2015. i 2016. po 289 miliona, navedeno je u nacrtu srednjoročne strategije upravljanja javnim dugom Ministarstva finansija. Uzrok rasta zaduženja u 2015. i 2016. jeste dospjeće na naplatu euro obveznica emitovanih lani i 2010, u ukupnom iznosu od 380 miliona eura, što znači da će dug biti servisiran novim pozajmicama. Tačnije, planirano je da se kritične godine premoste emitovanjem novih euro obveznica u vrijednosti od po 250 miliona eura. Vlada računa da će se iduće godine i 2014. zadužiti kod komercijalnih banaka.
U dokumentu u koji je „Dan” imao uvid razmatrana su dva scenarija (baš kao i u budžetu) – osnovni i pesimistički. Prema osnovnom, baziranom na izbalansiranom budžetu i stopama rasta od 3,5 do četiri odsto godišnje, nominalni dug bi se do 2016. neznatno uvećao, dok bi se ukupni smanjio na 39 odsto BDP-a. U ovoj varijanti, iduće godine bi trebalo platiti 68 miliona eura kamata, 2014. 74 miliona, 2015. 75 miliona, a 2016. 77 miliona eura (ukupno 294 miliona).
U pesimističnom scenariju, koji karakterišu pogoršano međunarodno okruženje, niske stope rasta i aktiviranje svih garancija KAP-a, autori strategije konstatuju da su rezultati dramatični. U manje poželjnoj varijanti 2013. bi trebalo vratiti 101 milion eura kamata, 2014. 132 miliona, 2015. 164 miliona i 2016. čak 209 miliona (ukupno 606 miliona). Javni dug bi 2016. narastao na 83 odsto BDP-a.
– Pesimistički scenario pokazuje koliko je neophodno ojačati fiskalnu poziciju, u skladu sa srednjoročnim budžetskim okvirom. Ako ne dođe do brzog poboljšanja fiskalnog bilansa i ako se stopa rasta ne vrati na nivo prije krize, pokazatelj odnosa duga i BDP-a mogao bi krenuti putem neodrživosti, s obzirom da je dinamika duga sa visokim kamatama iz pesimističkog scenarija intenzivna – ističe se u dokumentu.
Iako se u smjernicama strategije naglašava da je euro najpoželjnija valuta za zaduživanje i odobravanje garancija, Vlada razmatra emisiju obveznica u dolarima ili nekoj drugoj valuti zbog pogoršanih uslova na tržištu. Zaduživanje u „stranoj” valuti podrazumijevalo bi aranžman sa bankom koja bi glavnicu i kamatu konvertovala u eure. U dokumentu se ističe da bi u tom slučaju konverziju trebalo ugovoriti sa visokorangiranom bankom, što bi aranžman učinilo manje rizičnim.
–Zaduživanje u eurima trebalo bi da i dalje bude cilj, a zaduživanje u drugim valutama moglo bi se razmotriti ako vodi značajno boljim uslovima – navodi se u strategiji.
Ako ne bude dodatnog zaduženja, državni dug će krajem ove godine dostići 1,7 milijardi eura, ili 51 odsto BDP-a. Oko 91 odsto duga je u eurima, pet odsto u dolarima, a tri odsto u švajcarskim francima. Prosječna ročnost duga je 6,7 godina.
U smjernicama se naglašava da treba razviti domaći program državnih zapisa kao pouzdan izvor finansija, a putem redovnih aukcija sa ročnošću od tri mjeseca, šest i 12 mjeseci.
– Izdati iznos državnih zapisa ne treba da bude veći od 100 miliona eura. Dio ukupnog duga sa fiksnom kamatom treba držati u intervalu od 65 do 75 odsto, a države rezerve ne treba da padaju ispod praga od 60 miliona. Kapitalne projekte treba finansirati novcem od međunarodnih finansijskih institucija – preporučuju autori strategije.
S.GORANOVIĆ
Garancije za 544 miliona
Vlada je do kraja prošle godine odobrila ukupno 544,2 miliona eura garancija, ili 16,6 odsto BDP-a, dok je dug po njihovom osnovu iznosio 380,8 miliona, odnosno 11,6 odsto BDP-a. Osim 109 miliona eura najrizičnijih garancija KAP-u, najveći „korisnici” su poslovne banke (91 milion eura) Fond za zaštitu depozita (30 miliona) i Opština Budva (29,3 miliona). Garancije domaćim preduzećima i bankama iznose 32,9 miliona, a stranim 511,3 miliona eura.
Zapamtićemo po zlu 2015. i 2016. godinu
Ekonomski analitičar Siniša Lekić ocijenio je u izjavi za „Dan” da je strategija upravljanja javnim dugom došla kasno i da je pesimistički scenario realniji.
–Vlada se prvo zadužila i izdala sumnjive garancije, a sad pokušava da preko euro obveznica, komercijalnih kredita i državnih zapisa premosti situaciju, što nije pravi put. Treba se oslanjati na unutrašnje rezerve u vidu bolje naplate i širenja poreskog obuhvata, a ne na nova zaduženja.Uzimanje kredita za pokretanje proizvodnje ima smisla, a pokrivanje dugova novim kreditima samo je odlaganje problema. Rast zaduženja može se smanjiti prvenstveno rastom BDP- a, što se može postići samo novim investicijama. Situacija je urgentna jer ćemo već 2015. i 2016. imati žestok pritisak i te dvije godine ćemo dugo pamtiti – prognozira Lekić.
On smatra da strategija nije ispunila osnovnu svrhu.
– Upravljati dugom tako da se zadužujemo radi otplate starih dugova, bez vizije izlaska iz nastale situacije, nije strategija već puko evidentiranje obaveza, uz pronalaženje novih zaduženja za podmirivanje trenutnih obaveza. Potrebna je strategija koja će na duži rok smanjiti ukupan dug, posebno u odnosu na BDP, jer će to usloviti naš put ka EU. U Uniju nas neće ni primiti sa dugom od 83 odsto BDP-a. Rast ukupnog duga otežava situaciju kod ugovaranja novih kredita jer nam pada kreditni rejting i raste kamata. Smanjenje troškova nije dovoljno da se popravi situacija. Ako dođe do smanjenja plata, bolje je prihvatiti aranžman sa MMF-om, koji predviđa ovu mjeru, ali istovremeno garantuje stabilnost javnih finansija – rezonuje Lekić. (fonte "Dan")
Nessun commento:
Posta un commento